Sunday, October 19, 2008

342

Čitiri svešti gurat puléku. Naoklu satu ij malčeškom, taj či gji ij čuć kaćé si hurtuvat. Parvata duma:
— Ás sam Mira. I taj i taj nikuj ni moži da me upázi zapálina zadalgju. Misla, či za ugásna. I na barži plámaka ij namalil i sveštta ij ugásnala.
Drugata svešt ij rékala:
— Ás sam Verata. I taj i taj više nikuj ni me ulága u dnéšnite deni, taj či néma zašto da seda zapálina. I homa koče si ij svaršila hurtata, ij ugásnala i tá.
Sas žálin glás, tréćata svešt ij rékala:
— Ás sam Ljubovta. Némam više sili da seda zapálina, horata me zanimáret i ni razbiret, či kolku sam glávna u tejna žuvot. Tija zabrávet da si ubičet i náj-bližnite... I homa ij ugásnala.
U tuj vreme vaz tej ij flezalu idno dite. To ij videlu trite ugásnati svešti i pita:
— Zašto ni guriti? Vija treba da sti doveka zapálini! I ij počnalu da revé.
Tugázi, čitvartata svešt ij rékala:
— Nide se bujá, durdi gura ás, možimi da gji zapálimi i drugjijete svešti. Ás sam Nadeždete!
Sasa plámak u učite ditetu ij zalu sveštta na nadeždete i sas néja ij zapálilu drugjijete trite svešti.
* * *
Pu tozi náčin, i nija, aku imami Nadežde, možimi da upázimi Mira, Verata i Ljubovta.

0 Comments:

Post a Comment

Links to this post:

Create a Link

<< Home